Ako tražite mesto u Srbiji na kome tokom istog izleta možete da planinarite, gledate meandre reke sa planinskog vrha, obiđete stare manastire i provedete deo dana pored vode, Ovčarsko-kablarska klisura je jedna od najboljih opcija. Nalazi se nedaleko od Čačka, između planina Ovčar i Kablar, dok se kroz njen najupečatljiviji deo probija Zapadna Morava.

Klisura je zaštićena kao predeo izuzetnih odlika I kategorije, a njene glavne vrednosti nisu samo dramatični krečnjački masivi i uklješteni meandri Zapadne Morave, već i šume, termomineralni izvori, jezera i izuzetno kulturno nasleđe.

Zbog toga pitanje „Ovčarsko-kablarska klisura šta videti?“ nema samo jedan odgovor. Nekome će glavni cilj biti vidikovac Kablar, drugome manastiri, dok porodice sa decom mogu više uživati u Ovčar Banji, Prirodnjačkom centru i mirnijem obilasku obale.

Važna novost za posetioce u 2026. godini jeste i novi stakleni vidikovac na Kablaru, koji je zvanično otvoren 30. jula 2026. godine.

Ovčarsko-kablarska klisura – šta videti?

Ako dolazite prvi put, nekoliko mesta trebalo bi da bude pri vrhu liste.

1. Kablar i pogled na meandre Zapadne Morave

Najpoznatiji prizor Ovčarsko-kablarske klisure nalazi se upravo na Kablaru. Sa područja njegovog vrha otvara se pogled na vijugavu Zapadnu Moravu, Ovčar, Ovčar Banju i okolne planine.

Za planinare je uspon na Kablar dovoljan razlog za celodnevni izlet. Oni koji ne žele ozbiljnije pešačenje sada imaju i mogućnost prilaska novom vidikovcu putem, mada infrastruktura oko samog vrha još treba da se dodatno razvija. Posle otvaranja vidikovca najavljeno je uređenje parkinga bliže objektu.

Koliko vremena izdvojiti: za planinarski uspon i povratak računajte najmanje nekoliko sati, odnosno praktično pola dana. Ako se ide lakšom planinarskom trasom iz Ovčar Banje, samo uspon prema podacima Planinarskog saveza Srbije traje oko 2 sata i 30 minuta.

Najbolje za: planinare, aktivne parove, ljubitelje prirode i fotografije.

2. Ovčar Banja

Ovčar Banja se nalazi u srcu klisure i praktična je polazna tačka za istraživanje čitavog područja. Od Čačka je udaljena oko 17 kilometara, a nalazi se između Ovčara i Kablara, uz Zapadnu Moravu.

Ovde možete napraviti pauzu između obilazaka, prošetati, upoznati se sa banjskom tradicijom i termomineralnim izvorima ili posetiti Prirodnjački centar.

Koliko vremena izdvojiti: od sat-dva za kratku pauzu do čitavog popodneva.

Najbolje za: porodice, starije posetioce i sve koji žele laganiji izlet bez zahtevnog planinarenja.

3. Manastiri Ovčarsko-kablarske klisure

Na relativno malom prostoru nalazi se izuzetna koncentracija manastira i svetih mesta, zbog čega je ovaj kraj poznat kao Srpska Sveta Gora, odnosno Mala Srpska Sveta Gora. Turistička organizacija Čačka navodi deset manastira i dva sveta mesta u klisuri.

Za prvi dolazak nije potrebno pokušavati da obiđete sve. Mnogo je prijatnije izabrati dva ili tri manastira i ostaviti dovoljno vremena za prirodu.

Koliko vremena izdvojiti: najmanje dva do tri sata za nekoliko lokacija.

Najbolje za: ljubitelje istorije, kulture, arhitekture i verskog turizma.

4. Jezero Međuvršje

Jezero Međuvršje daje potpuno drugačiju perspektivu klisure. Umesto pogleda odozgo, ovde ste praktično između planina i uz samu Zapadnu Moravu.

Turistička organizacija Čačka promoviše i plovidbu katamaranom Zapadnom Moravom i jezerom Međuvršje, ali termine i dostupnost vožnji treba proveriti neposredno pre dolaska jer zavise od sezone i organizacije.

Koliko vremena izdvojiti: jedan do nekoliko sati.

Najbolje za: porodice, parove, fotografe i posetioce koji ne žele zahtevno pešačenje.

5. Prirodnjački centar Ovčar Banja

Posebno zanimljiva stanica za porodice sa decom je Prirodnjački centar. Otvoren je 2022. godine, a njegova postavka predstavlja vrste karakteristične za zaštićeno područje Ovčarsko-kablarske klisure – uključujući ribe, vodozemce, gmizavce, ptice i sisare.

Pošto se radno vreme i cena ulaznice mogu menjati, proverite aktuelne informacije pre dolaska.

Vidikovac Kablar – pogled zbog kojeg se dolazi u klisuru

Kablar je praktično zaštitni znak ovog kraja. Njegov najpoznatiji prizor je pogled prema meandrima Zapadne Morave, zbog kojeg fotografije Ovčarsko-kablarske klisure često izgledaju kao da su snimljene mnogo dalje od centralne Srbije.

Novi stakleni vidikovac nalazi se na oko 879 metara nadmorske visine, neposredno ispod vrha Kablara. Zvanično je otvoren krajem jula 2026. godine, nakon dobijanja upotrebne dozvole.

Kablar vidikovac – kako doći peške?

Ovo je deo planiranja gde treba biti posebno pažljiv. Do vrha vodi više staza, ali nisu sve podjednako lake.

Jedna od pristupačnijih markiranih varijanti prema podacima Planinarskog saveza Srbije polazi iz Ovčar Banje, prolazi u pravcu manastira Nikolje i planinarskog doma, a zatim kroz šumu i zaseok Čvrkići stiže prema vrhu.

Staza je duga oko 6,4 km u jednom smeru, savladava približno 607 metara visinske razlike, a procenjeno vreme uspona je oko 2 sata i 30 minuta. PSS je klasifikuje kao laku planinarsku stazu. Na trasi nema izvora pitke vode.

Druga mogućnost vodi preko Blagoveštenja i Ilinja. Staza Grabova kosa duga je oko 5,7 km do vrha, takođe savladava nešto više od 600 metara visinske razlike i najvećim delom prolazi kroz šumu. PSS i ovu trasu označava kao laku.

Međutim, „laka“ je ovde planinarska klasifikacija, a ne obećanje da će šetnja biti laka osobi koja nije fizički aktivna. Uspon od oko 600 metara i nekoliko sati hodanja i dalje zahteva kondiciju.

Koje staze treba izbegavati bez iskustva?

Devojačka stena je potpuno druga priča. Ruta je kratka – oko 2,5 km – ali je u stalnom usponu, sa kamenitim i stenovitim deonicama i otvorenim terenom. Planinarski savez Srbije klasifikuje je kao vrlo tešku i preporučuje dobru psihofizičku spremnost.

Ruta prema koti 889 duga je oko 2,45 km, ali ima gotovo 600 metara uspona i vodi delom preko kamenitog grebena. Označena je kao zahtevna.

Posebno je važno znati da je staza Sveti Sava trenutno označena kao privremeno zatvorena na sajtu Planinarskog saveza Srbije zbog opasnosti od osipanja kamena. Nemojte je koristiti dok PSS ili lokalne službe ne objave da je ponovo bezbedna.

Može li se do vidikovca automobilom?

Pristup Kablaru značajno je promenjen tokom 2026. Poslednja deonica prilaznog puta dužine oko 1,5 km asfaltirana je, čime je završen put prema području novog vidikovca.

Ipak, prilikom otvaranja vidikovca krajem jula najavljeno je da tek treba napraviti parking bliže samom objektu. Zbog toga pre polaska automobilom proverite trenutno stanje prilaza i parkinga, posebno vikendom.

Ovčar i njegove znamenitosti

Kablar dobija većinu fotografija, ali planina Ovčar nudi odlične mogućnosti za kombinovanje planinarenja i obilaska manastira.

Jedna od markiranih kružnih ruta iz Ovčar Banje duga je oko 9,5 km, traje približno četiri sata i prolazi pored manastira Svete Trojice, Sretenje i Preobraženje. Savladava oko 708 metara ukupnog uspona i isto toliko spusta. PSS je vodi kao laku planinarsku stazu.

Za iskusnije planinare postoji Ratkova staza. Duga je samo 2,4 km, ali na toj kratkoj distanci savladava čak oko 706 metara visinske razlike. Planinarski savez Srbije je označava kao vrlo tešku.

To je dobar primer zašto pri izboru pešačke staze u Ovčarsko-kablarskoj klisuri nije dovoljno gledati samo broj kilometara.

Manastiri Ovčarsko-kablarske klisure – Srpska Sveta Gora

Manastiri daju klisuri karakter koji je teško pronaći na drugim planinskim destinacijama u Srbiji. Smešteni su na obema stranama Zapadne Morave, među šumama i stenama Ovčara i Kablara.

Manastir Blagoveštenje

Blagoveštenje se nalazi iznad Ovčar Banje i jedan je od najpraktičnijih manastira za prvi obilazak. Posebno je značajan zato što se za njega pouzdano zna vreme gradnje – natpis navodi 1601/1602. godinu. U manastiru se čuva i Blagoveštenjsko jevanđelje iz 1372. godine, a ovde je svojevremeno zamonašen patrijarh Pavle.

Manastir Nikolje

Nikolje se nalazi na padinama Kablara uz levu obalu Zapadne Morave i smatra se najstarijom crkvom među ovčarsko-kablarskim manastirima. Pretpostavlja se da potiče sa kraja 14. ili početka 15. veka.

Za manastir je vezan i Miloš Obrenović, koji je 1817. godine u porti podigao konak koji postoji i danas.

Nikolje je odličan izbor ako želite da spojite manastir, reku i šetnju.

Manastir Sretenje

Sretenje se nalazi na zaravni ispod vrha Ovčara. Smatra se da potiče iz 16. veka, a današnji izgled duguje obnovama nakon brojnih rušenja i požara.

Do njega ima više smisla ići ako planirate aktivniji obilazak Ovčara nego ako želite samo kratku turističku šetnju.

Manastir Svete Trojice

Skriven na šumovitim padinama Ovčara, manastir Svete Trojice Turistička organizacija Čačka izdvaja po arhitekturi kao posebno vredan hram klisure. Njegovo poreklo vezuje se za drugu polovinu 16. veka.

Manastir Preobraženje

Današnji manastir nalazi se na obroncima Ovčara. Stari manastir je svojevremeno uklonjen zbog izgradnje železničke pruge, dok je inicijativu za izgradnju novog pokrenuo episkop Nikolaj Velimirović 1938. godine.

Vavedenje, Vaznesenje, Jovanje i druga sveta mesta

Ako ostajete dva dana, obilazak možete proširiti na Vavedenje, Vaznesenje, Jovanje i druge svetinje. Posebnu istorijsku težinu ima i Kađenica, pećina i spomen-kosturnica povezana sa tragičnim događajem iz vremena Hadži-Prodanove bune 1814. godine.

Bolje je obići nekoliko mesta polako nego pokušati da sve manastire „sakupite“ tokom jednog dana.

Ovčar Banja – šta videti i raditi?

Ovčar Banja nije samo mesto kroz koje se prolazi na putu prema Kablaru.

Nalazi se na oko 278–279 metara nadmorske visine i poznata je po termomineralnoj vodi. Turistička organizacija Srbije navodi temperaturu vode između približno 35 i 38 °C.

Za turiste je još važniji njen položaj. Odavde možete krenuti prema Kablaru, manastirima, jezeru ili na neku od pešačkih ruta.

Porodicama može biti zanimljiv Prirodnjački centar, dok oni koji žele aktivniji dan mogu banju koristiti samo kao početnu i završnu tačku planinarenja.

Ovčar Banja je zato posebno dobra za vikend: prvog dana možete obići klisuru i manastire, a drugog krenuti na planinu.

Jezero Međuvršje i Zapadna Morava

Bez Zapadne Morave Ovčarsko-kablarska klisura ne bi izgledala ni približno isto. Reka je kroz krečnjačke masive formirala karakteristične meandre, a upravo pogled na njih sa Kablara predstavlja najpoznatiju panoramu ovog kraja.

Jezero Međuvršje je veštačko jezero na Zapadnoj Moravi i važan deo pejzaža i rekreativne ponude klisure. Turistički materijali navode mogućnosti sportskog ribolova, a organizovane su i turističke plovidbe kroz klisuru.

Ako vas privlače ovakva mesta, pogledajte i vodič kroz reke u Srbiji – najlepše destinacije za odmor, jer Zapadna Morava pokazuje koliko rečni predeli mogu biti zanimljivi za vikend-putovanja.

Plovidba je posebno zanimljiva zato što klisuru posmatrate iz potpuno suprotnog ugla od onog sa Kablara. Umesto panorame odozgo, nalazite se između strmih padina Ovčara i Kablara.

Ako želite vožnju katamaranom, obavezno proverite aktuelni raspored i rezervaciju pre polaska, jer se termini menjaju i plovidba nije nešto na šta treba računati bez prethodne provere.

Najlepši vidikovci i mesta za fotografisanje

Ako vam je fotografisanje jedan od glavnih razloga za dolazak, prioritet treba da bude područje vrha Kablara.

Vidikovac Kablar pruža klasičan pogled na meandre Zapadne Morave i Ovčar.

Greben Kablara na zahtevnijim stazama pruža dodatne otvorene poglede, ali do njih ne treba odlaziti samo zbog fotografije ako nemate odgovarajuće iskustvo i opremu.

Ratkova staza na Ovčaru takođe prolazi pored atraktivnog vidikovca, ali je sama ruta vrlo teška.

Obala Međuvršja je bolja za mirnije fotografije vode, planinskih padina i odraza na jezeru.

Za fotografisanje pejzaža najprijatnije svetlo obično je rano ujutru i predveče, dok tokom letnjih dana treba izbegavati najtopliji deo dana ako do lokacije pešačite.

Pešačenje i planinarenje – koju stazu izabrati?

Ovčarsko-kablarska klisura odgovara veoma različitim profilima posetilaca, ali izbor rute mora da prati fizičku spremnost.

Za početnike

Bolji izbor su markirane lakše trase na Kablaru, poput rute preko Nikolja i Čvrkića ili Grabove kose.

Ipak, računajte na oko 600 metara visinske razlike do vrha. „Laka planinarska staza“ nije isto što i šetnja po ravnom parku.

Za porodice sa manjom decom

Umesto uspona do vrha, praktičnija je kombinacija Ovčar Banje, Prirodnjačkog centra, obale i jednog lako dostupnog manastira.

Sa starijom decom koja već imaju iskustva u pešačenju mogu se razmatrati duže markirane rute, uz dovoljno vode, pauza i procenu vremenskih uslova.

Za rekreativce

Kružne ili duže trase Kablara i Ovčara omogućavaju celodnevno pešačenje uz obilazak manastira.

Na primer, PSS opisuje kružnu trasu na Ovčaru dugu oko 9,5 km sa oko četiri sata hoda.

Za iskusne planinare

Devojačka stena, Kota 889 i Ratkova staza nude mnogo ozbiljniji teren. Kratka kilometraža ovde može da zavara – nagib, stene, otvoreni delovi i velika visinska razlika čine ih znatno zahtevnijim.

Ne krećite zahtevnim trasama po kiši, snegu, ledu ili bez odgovarajuće obuće.

Kako organizovati jednodnevni izlet u Ovčarsko-kablarsku klisuru?

Najveća greška je pokušaj da se u jedan dan uguraju Kablar, Ovčar, svi manastiri, banja i plovidba.

Bolje je izabrati jednu od dve varijante.

Aktivni jednodnevni izlet

Jutro: dolazak u Ovčar Banju i uspon lakšom markiranom trasom prema Kablaru.

Podne: dolazak na područje vrha i vidikovca, odmor i fotografisanje.

Popodne: povratak prema Ovčar Banji i obilazak Nikolja ili Blagoveštenja.

Predveče: odmor uz Zapadnu Moravu ili jezero Međuvršje.

Za ovu varijantu nemojte planirati još i ozbiljan obilazak Ovčara.

Porodični i lagani jednodnevni izlet

Jutro: Ovčar Banja i Prirodnjački centar.

Kasno jutro: Blagoveštenje.

Rano popodne: ručak i odmor.

Popodne: jezero Međuvršje i, ako je unapred potvrđen termin, plovidba.

Predveče: još jedan pristupačan manastir ili šetnja pored vode.

Ovakav raspored je mnogo prijatniji za porodice nego pokušaj uspona na Kablar sa malom decom.

Vikend u Ovčarsko-kablarskoj klisuri

Ako možete da izdvojite dva dana, klisura postaje znatno zanimljivija.

Prvi dan – Kablar i Ovčar Banja

Prvog jutra krenite prema Kablaru dok još nije toplo. Nakon povratka ostavite popodne za odmor, Ovčar Banju i jedan od manastira.

Drugi dan – manastiri i Zapadna Morava

Drugi dan može biti sporiji. Obiđite dva ili tri manastira, Prirodnjački centar i Međuvršje, a ako postoje dostupni termini, uključite i plovidbu.

Noćenje u Ovčar Banji, Čačku ili okolini ima smisla naročito ako dolazite iz udaljenijeg dela Srbije. Umesto da najveći deo dana provedete u automobilu, dobijate celo jutro za planinarenje i dovoljno vremena za obilazak bez žurbe.

Za vikend-putovanje posebno je praktično tražiti smeštaj koji omogućava rani polazak na stazu.

Kako doći do Ovčarsko-kablarske klisure?

Ovčarsko-kablarska klisura nalazi se u Zapadnom Pomoravlju, svega nekoliko kilometara od Čačka. Turistički vodič Turističke organizacije Čačka navodi udaljenost od oko 8 km od Čačka do početka područja klisure, dok se sama Ovčar Banja nalazi oko 17 km od grada.

Iz Beograda

Do Ovčar Banje drumska ruta iznosi približno 153 km, a vožnja automobilom u idealnim uslovima traje oko dva sata, u zavisnosti od polazne tačke i saobraćaja.

Zahvaljujući auto-putu prema Čačku, klisura je realna destinacija i za jednodnevni izlet iz Beograda, mada je za planinarenje prijatnije prespavati i krenuti rano.

Iz Čačka

Ovčar Banja je udaljena oko 17 km, pa je ovo jedan od najjednostavnijih izleta iz Čačka.

Iz Kraljeva

Drumska udaljenost do Ovčar Banje je približno 58 km, odnosno oko 40–60 minuta vožnje u zavisnosti od saobraćaja.

Iz Kragujevca

Drumska udaljenost je oko 72 km, a okvirno vreme vožnje nešto više od jednog sata.

Gde parkirati?

Za obilazak same Ovčar Banje najpraktičnije je ostaviti automobil u naselju i odatle nastaviti prema planiranoj lokaciji.

Ako idete prema Kablaru, unapred odlučite da li želite planinarski uspon iz Ovčar Banje ili prilazak području vrha putem. To su dva potpuno različita načina obilaska.

Pošto je novi vidikovac otvoren tek krajem jula 2026, a dodatno uređenje parkinga je najavljeno, proverite aktuelno stanje pre nego što krenete automobilom prema vrhu.

Kada je najbolje posetiti Ovčarsko-kablarsku klisuru?

Proleće

Jedan od najboljih perioda za planinarenje. Šume su zelene, temperature uglavnom prijatnije nego leti, a priroda je posebno atraktivna.

Posle obilnih kiša računajte na blato i klizav kamen.

Leto

Odlično za duže dane, boravak uz vodu i turističke sadržaje, ali uspon na Kablar po velikoj vrućini može biti naporan.

Ako planinarite, krenite rano ujutru i nosite dovoljno vode.

Jesen

Verovatno najfotogeničnije godišnje doba. Šume Ovčara i Kablara menjaju boju, a pogled na meandre dobija potpuno drugačiji izgled.

Za kombinaciju fotografisanja i planinarenja, stabilan jesenji dan može biti idealan izbor.

Zima

Klisura može izgledati spektakularno pod snegom, ali planinarske staze postaju ozbiljnije. Led, mokra stena i kratak dan znatno menjaju težinu uspona.

Bez odgovarajućeg iskustva i zimske opreme zahtevne staze treba izbegavati.

Praktični saveti pre polaska

Pre izleta proverite vremensku prognozu i trenutno stanje izabrane staze. To je posebno važno jer pojedine trase mogu privremeno biti zatvorene – kao što je trenutno slučaj sa stazom Sveti Sava.

Za planinarenje obujte patike ili cipele sa dobrim đonom. Na kamenitim i strmijim trasama obične gradske patike nisu dobar izbor.

Nosite sopstvenu vodu. Na nekoliko ruta prema Kablaru Planinarski savez Srbije izričito navodi da nema izvora pitke vode na trasi. Za nekoliko sati planinarenja količinu prilagodite temperaturi, dužini rute i sopstvenim potrebama; leti je bolje poneti višak nego računati da ćete vodu pronaći usput.

Ponesite napunjen telefon, eksternu bateriju, zaštitu od sunca, laganu rezervnu odeću i osnovnu prvu pomoć. Ne treba računati da će mobilni signal biti jednako pouzdan u svakom delu klisure.

Ako idete u manastire, obucite se primereno verskom prostoru i ponašajte se tiho. Manastiri nisu samo turističke atrakcije već aktivna verska mesta.

I najvažnije: ne birajte stazu samo prema fotografijama sa društvenih mreža. Na Kablaru postoje i lagane i vrlo teške trase koje vode prema sličnom području.

Česta pitanja o Ovčarsko-kablarskoj klisuri

Šta obavezno videti u Ovčarsko-kablarskoj klisuri?

Za prvi dolazak izdvojite Kablar i pogled na meandre Zapadne Morave, Ovčar Banju, najmanje jedan ili dva manastira i jezero Međuvršje. Ako imate više vremena, dodajte Prirodnjački centar i obilazak Ovčara.

Koliko vremena je potrebno za obilazak?

Za osnovni obilazak dovoljan je jedan ceo dan, ali je vikend mnogo bolja opcija ako želite da planinarite i obilazite manastire bez žurbe.

Da li je uspon na Kablar težak?

Zavisi od staze. Postoje markirane trase koje Planinarski savez Srbije klasifikuje kao lake, ali one i dalje savladavaju oko 600 metara visinske razlike. Postoje i vrlo teške trase, poput Devojačke stene.

Kako doći do vidikovca Kablar?

Do područja vrha može se stići markiranim planinarskim stazama, a tokom 2026. završen je i asfaltirani prilazni put prema novom staklenom vidikovcu. Ako želite da pešačite, jedna od lakših opcija polazi iz Ovčar Banje preko Nikolja i područja planinarskog doma.

Da li je novi vidikovac na Kablaru otvoren?

Da. Stakleni vidikovac Kablar zvanično je otvoren 30. jula 2026. godine nakon dobijanja upotrebne dozvole. Aktuelno radno vreme, režim posete i eventualnu cenu ulaza proverite neposredno pre dolaska.

Koje manastire posetiti?

Ako imate samo jedan dan, Blagoveštenje i Nikolje su dobar početak. Za duži boravak možete uključiti Sretenje, Svetu Trojicu, Preobraženje, Vavedenje, Vaznesenje, Jovanje i druge svetinje klisure.

Da li je Ovčarsko-kablarska klisura pogodna za decu?

Da, ako program prilagodite uzrastu. Ovčar Banja, Prirodnjački centar i lagan obilazak uz reku mnogo su bolji izbor za malu decu od zahtevnih planinarskih staza.

Može li se Ovčarsko-kablarska klisura obići za jedan dan?

Može, ali ne cela. Za jedan dan izaberite ili Kablar + Ovčar Banju + jedan manastir, ili laganiju kombinaciju Ovčar Banja + manastiri + Međuvršje.

Kada je najbolje vreme za posetu?

Za planinarenje su posebno prijatni proleće i rana jesen. Za fotografisanje je jesen atraktivna zbog boja šume, dok leti treba izbegavati uspon tokom najtoplijeg dela dana.

Da li je Ovčar isto što i Kablar?

Ne. To su dve planine između kojih se nalazi klisura Zapadne Morave. Kablar je poznat po čuvenom pogledu na meandre, dok Ovčar takođe ima planinarske staze, vidikovce i nekoliko značajnih manastira.

Ovčarsko-kablarska klisura za jedan dan ili ceo vikend?

Ako prvi put dolazite i pitate se šta videti u Ovčarsko-kablarskoj klisuri, nemojte pokušavati da obiđete sve.

Za aktivan jednodnevni izlet izaberite Kablar, pogled na meandre, Ovčar Banju i jedan manastir. Ako ne želite ozbiljno planinarenje, provedite dan između banje, manastira, Prirodnjačkog centra i Međuvršja.

Za potpuniji doživljaj ipak vredi ostati dve noći ili barem jedan vikend. Tada jedan dan možete posvetiti planinama, a drugi Zapadnoj Moravi, manastirima i laganom obilasku klisure.

Upravo je ta raznovrsnost najveća prednost ovog kraja: Ovčarsko-kablarska klisura nije samo vidikovac, samo banja ili samo planinarska destinacija. Na relativno malom prostoru spaja neke od najprepoznatljivijih rečnih pejzaža Srbije, planine, kulturno nasleđe i mogućnost aktivnog odmora.